Иако су Словени веровали да се будући догађаји могу мењати, веровали су такође да се на људску судбину не може драстично утицати. Она је одређена непосредно по рођењу и не може се променити, иако се могу изменити многи појединачни догађаји који ће на крају довести до ње. Тако је Вук Караџић записао: „Народ наш мисли да је свакоме човјеку суђено шта ће му се у вијеку догодити и каквом ће смрти умријети, и да се човјек од суђења не може сачувати.“ Иста божанства судбине, да их тако назовемо, познају сви Словени, али под мало другачијим именима.