ЋИРИЛИЦА|LATINICA
slovenska mitologija

Raj i nav

Sloveni su verovali da duša pokojnika nakon smrti prelazi u drugi život. Duša odlazi ili u nav ili u raj za koje je Luj Leže, na osnovu postojanja obe reči u svim slovenskim jezicima, pretpostavio da su dva odvojena mesta, pakao i raj. Spaljivanje pokojnika, žrtvovanje oružja, konja i pasa, stavljanje hrane u grob pokojniku i daće na kojima se za mrtve mese naročiti kolači dokazuju da su Sloveni verovali u zagrobni život. U pesmi Smrt Marka Kraljevića, Marko ubija svoga konja Šarca i lomi sablju, verovatno zato da bi i oni pošli sa njim na onaj svet. Ovde je zanimljivo pomenuti da se ovaj „prenos“ sa ovoga na onaj svet ne odnosi samo na predmete u vlasništvu, već i na opšti status koji jedna osoba uživa: verovalo se da rob na ovome svetu ostaje rob i na onome, pa su stari Sloveni radije ginuli u borbi kao slobodni ljudi nego da budu zarobljeni i postanu robovi.